Tuesday, February 19, 2013

Лизгав под

Извини
што не можам да ти ги подарам
најубавите стихови на светот.
Се што нудам,
е само малку лудило,
многу разбирање
и грстови од бакнежи и прегратки.
Ништо посебно...

Извини
што можеби задоцнив
со мојата љубов,
погледот,
допирот на нашите раце,
насмевките.

Извини
што ќе забележам,
ама,
твојата кошула би ми стоела
перфектно голема на утро,
можеби,
да беше порано.

Извини!
Не ме прашувај зошто,
не сум сигурна...
мислам дека повеќе
си се извинувам себеси!

Влетав од старите кафулиња
со некои,
поинакви замисли од денес
и сега се појавив
сакајќи ја твојата насмевка
постојано.

No comments:

Post a Comment